Kod svakog čoveka "faza sivilo" je jedno normalno stanje, kao i detinjstvo, koje bi se vremenom trebalo transformisati tj prerasti u zreliju fazu života. Međutim, iz meni nepoznatih razloga, ljudi zastaju u "rastu" negde na pola puta života i stagniraju.
Ne daju nikakve znake progresa već stagniraju........
Kako? Zašto?
Ne znam....
Smatram sebe prosečnim čovekom, što znači da živim život koji mi je dostupan ili koji mi može biti dostupan uz neki nepisani kompromis sa životom da se neću zadovoljavati tek onako, već uvek tragati za nekim novim, dubljim osećanjima, razmišljanjima.
Svoj život vidim kao jedan proces neprekidne transformacije koji će se završiti istog dana kada umrem.
Razne priče su me mučile, te mazile....
Razni ljudi su me mučili i mazili....
i sam sam druge mučio a i mazio....
Svi smo mi "kurve svetice"...
N
ažalost većina o sebi misli samo ono drugo....
Dobro, neka, meni lično je izuzetno drago što kad se pogledam u ogledalu vidim i jedno i drugo. Tada znam da sam na dobrom putu.
U vreme kada me u ogledalu nije "pozdravljala kurva" povredio sam mnoge ljude iz svog okruženja.....
.... a najviše sam vređao sebe ....
|
