Oprostićeš mi moju indiskretnost ali sam tvoj govor pročitao onim imbecilima koji uzgred sebe nazivaju radnicima!
Dok sam čitao tvoje poslovno-menadžersko-ljudsko-resursno pismo proizvodna hala br 3-12, sa svim nazovi ih "radnicima", je li ličila na žabljak...
Toliko izbečenih očiju i prestrašenih pogleda koncentrisano na jednom mestu još nisam imao prilike videti!
Neverovatno!
Kad sam završio usledio je duži tajac.... tišina..... vazduh usijan, varniči!!!
Pogledao sam ih nežno, kao što ih je majka posmatrala u svom naručju dok su još od sisa zavisili.....
Polako, sasvim nežno, izuzstih rečenicu koja je prohujala proizvodnom halom br 3-12 kao svilena marama jedne prave dame na blagom povetarcu....
R
eči, mekane i nežne, prosto majčinske....
"eto, drage kolege....... tako bi bilo da je ona tu........mislim da sam bio dovoljno fin i gospon ćovek s`vama u odnosu šta bih mogao biti!!! "
Tajac.......... nekoliko sekundi......
I onda, kao da je masovno svima došlo iz dupeta u glavu!
U jednom glasu svi uzviknuše "živeo drug direktor Senjor!!!",
naravno sve to tri puta....
P
poklonio sam se, onako direktorski, jedna ruka snažno na govornici, druga podignuta u nebesa sa ispruženim kažiprstom koji simboliše moju sigurnu viziju lepe budućnosti koja nas sve čeka (naravno samo mene, ali oni to ne moraju znati) i sigurnim, očinskim glasom velio:
"ajd, marš svi u pizdu materinu na posao da vam ne bih jebao milu majku!!!!!! "
Efektivnost, produktivnost, profitabilnost, rentabilnost, kamate, dijagrami, indeksi, stok eksčendževi, marketing i sve pizdarije mi skočile u nebesa!!!
Nakon uspešno održanog sastanka kolektiva vratio sam se u svoju kancelariju, uvalio u kožnu fotelju (zbog simbolike sam uzeo sebi onaj od zmijske kože, uzgred i najskuplji naravno) i naredio ovoj novoj fufi od sekretarice da mi izmasira kažiprst jer sam ga preterano opteretio vizijom "bolje sutra za sve".....
Nakon toga mi je ošišala dlake u nosu, polizala naravno sve sline koje su mi krenule zbog blage iritacije nosnih dlaka i još mi se zahvaljivala na toplom obroku....
Naravno, pošto sam duša od čoveka, kao znak poštovanja svojih radnika, koji mi mese lebac faktički, zar ne, opalih joj nekoliko šamara i šutnuh je u stomak i sise nekoliko puta...
I bilo mi dosta za danas....
Uspešan dan....
Zadovoljan sam.....
B
iće sve kako sam zamislio......
|
