Volim kada mi dani prolaze bez nekih posebnih dešavanja, mislim na neki vid interakcije sa okolinom, ljudima...
Danas je ponovo prošao jedan takav dan.
Svakidašnjica mi apsolutno odgovara, zbog čega me zaista kritikuju, mada mene puno ne zanima.
Ranije me je zanimalo.
Svakidašnjica, monotonija mi daje mogućnost da se ne bavim više nepotrebnim stvarima i nebitnim ljudima već da se koncentrišem na ono što me zanima.
Paradoksalno, rekli su mnogi, ali za mene, to je jednostavno način da se posvetim sebi.
Naime, pa ko nam je najbitniji ako ne sami sebi, zar ne?
Bio sam izgubljen, pokušavali su me usmeravati ali na kraju sam shvatio da je najbolji smer onaj koji odaberem sam a koji i ne mora odgovarati drugima, i koji nije baš po principu neke opšte formule po kojoj naravno zadovoljavamo sve oko nas osim sebe....
I tako, došao ja do zaključka da meni odgovara svakidašnjica, spektar svih boja i njenih nijansi pod maskom sivila. |
