O čemu sad razmišljam?
O svojim mislima!
"Prati svoje misli! Prati svoje misli".
Ne mogu da ih dotaknem.
Ljubav, mržnja, bes, mir, nova mesta, stara mesta, ljudi, prijatelji....
Gde i kako?
Bilo je. Jeste. Biće...
Ljudi oko mene pričaju... Ko je? Šta je?
Pušim, dimim.... Ali zašto???
Muzika je glasna ali su blizu. Zašto ne pričamo?
Da ih častim pićem? Da ih "kupim"?
Inače sam koliko toliko smiren.
Uspomene...
Uživam u njima. Na neki način.
Svira blues rock.
Negde pozadi, iza negde, van mojih očiju igraju.
Čujem, mada ne vidim i setih se.
Čaša i cigarete na šanku uz mene... Ljudi sve manje... Noć izmiče, zora se najavljuje mlakim svetlom.
Biću zadnji gost večeras?
Možda...
Stari frižider, pun starih nalepnica. Starih uspomena.
Staro??? 15 godina a staro? U svakom slučaju prošlo je.
Prošlo...
Tako daleko... a tu je, ovde, sedim i gledam u njih. Ostali su.
Na kraju šanka, koji se dosta izlizao tokom svih ovih godina, stoji čovek koga veoma dobro znam.
Pije. Kao i ja.
Pili smo i ranije. Zajedno uz razne priče radosti i briga.
Kocke! Karte!
Pa tu sam se prvi put kockao!
Nisam znao da je ulog prevelik za moj džep i ipak sam odigrao.
Sreća???
Da, mogao sam izgubiti puno... nisam.
Sreća? Sudbina? Bog?
Bio sam u wc-u...
Smrdi kao što je smrdeo. Nije se promenio. Ostao je stari smrdljivac.
Čudno, ali lepo kad stari poznanik, wc smrdi baš kao i ranije.
Zašto?
Prošlost, makar bila ovako smrdljiva, ipak mi prija. Pa valjda jer je moja!
Ponekad kada te život vrti u govnima mali smrad ume da prija!
Opet palim cigaretu... Načinjem drugu kutiju večeras.
Dok ove uspomene naziru primetih da je neko svo vreme tu, samnom.
Trebala bi da to možda bude moja cura ali nije!
Samnom je jedna žena.
Misli, osećanja mi govore da sam dostigao da budem istinski dobar prema jednoj ženi. Iskoristi to ili nemoj. Za mene nije bitno jer spoznah dobrotu u svom srcu.
Simpatija, ljubav, bes, mržnja, spoznaja... Da li je to put kojim se treba uvek proći?
Možda.
Spoznaja, uspomene. Kako, gde?
Primetih jednu laž, jednu, jedinu, raniju...
Jednom te slagah da ću se okončati. Nije više ni bitno...
Zapela mi za oko stara slika. Gledam je.
Koliko sam se lepo provodio pod njom. Visi na zidu još uvek.
Seli pijani ljudi pored mene...
U ovim momentima spoznah mir, sreću, razumevanje, stvarnost.
Nikada nećeš niti možeš biti moja.
Da.
Razumem.
Napokon shvatih.
Možda veoma kasno ali šta ću. Ovo sam ja.
Možda zao, možda dobar.
Kako kad, kako s`kim...
Da, znam, i zlo je deo mene i svakog od nas.
Čudan dan, čudno veče, čudna noć...
Šta je poenta?
Nemam pojma...
Da li te volim?
Nakon mržnje koja me je jela i jela ali nije uspela mogu reći "da", stvarno mi značiš.
Drugačije.
Šta ti mogu biti?
Sef tvojih tajni, skrivenog bola, skrivene sreće.
Iskreno.
Mislim da neće biti ništa ali spoznaja uz nadu je lepa.
Možda, jednog dana me probudi poziv koji će otkriti jednu tajnu, tajnu koju sam zaslužio.
Zaslužio nakon svega?
Da.
Zašto?
Verujem u "tajnu" života koja je u nama i koja kaže da tokom svog života padamo i ustajemo opet i opet...
Ali, ništa ne gubimo je ako padnemo sedam puta ustajemo osam puta. |
